Ovo Je Najstrasniji Dan U Mom Zivotu Lektire.rs Instant

I tada sam izustio nešto što će me progoniti do kraja srednje škole: “Pa... on sanja konja... koji je... tužan. I možda je konj simbol njegove... krivnje?”

Ali profesori imaju rendgenski pogled. Oni točno znaju tko je čitao, a tko se samo klati u magli općeg znanja. Već nakon trećeg pitanja (“Objasnite motiv Pavla i Petra?”), moje je lađa potonula. Tada dolazi onaj ključni, sudbonosni trenutak – kada običan loš dan postaje najstrašniji dan u životu . Odlučio sam posegnuti za tajnim oružjem. Šaka mi je polako, gotovo filmski, kliznula prema džepu hlača. Mobitel. Lektire.rs. ovo je najstrasniji dan u mom zivotu lektire.rs

Iako sam ovu rečenicu čuo u tisuću memova i video isječaka iz crtića, nikada nisam mislio da će tako savršeno opisati moje stanje – sve dok se nije dogodilo ono čega sam se najviše bojao: sat hrvatskog jezika, provjera lektire, i moje potpuno, apsolutno, neporecivo neznanje. Sve je počelo sasvim obično. Sunce je sjalo kroz prozor, torba je bila spremna, a ja sam imao lažni osjećaj da je dan preda mnom podnošljiv. Na nastavi hrvatskog, profesorica je ušla s onim tihim, pobjedničkim osmijehom koji nikad ne najavljuje ništa dobro. Nije ni pozdravila kako treba. Samo je položila svoj dnevnik na stol, podigla pogled i rekla: I tada sam izustio nešto što će me

“Danas, naravno, prvo ponavljamo lektiru. ‘Zločin i kazna’ – Dostojevski. Očekujem detaljnu analizu likova, motiva i simbolike boja.” tužan

U životu svakog učenika postoji jedan dan koji se ne zaboravlja. To nije dan maturalne večeri, niti prvi dan škole. To je onaj dan kada se svjetlo na kraju tunela pokaže kao nadolazeći vlak. Za mene, taj dan ima jasan naziv: “Ovo je najstrašniji dan u mom životu.”